Gde smo stali? Ah, da, ljubav i post posvećen njoj. Pre mnogo vremena. Izviniti se, pretpostavljam, dovoljno je samo kada je u pitanju nešto manje strašno od ovoga. U redu, nije bilo strašno. Bilo je malo duže odsustvo. Reći da sam osmi razred, svakako nije nešto što može da se uzme kao izgovor, ali, da, i to je u pitanju. Bila sam preopterećena baaaš strašnom temperaturom, učenjem za školu, za engleski, za prijemni, pa su se tu uglavila i takmičenja. Da, bilo ih je tri.



Pre dve nedelje (kada sam otprilike i shvatila da nemam o čemu da pišem, jer svaki post bi se prosto pretvorio u nešto sasvim dosadno, što pomalo liči na školu) išla sam na takmičenje iz engleskog i francuskog. Mislim da ste svi čuli kakav je skandal bio iz engleskog, a ako niste, molim vas, pogledajte na guglu, jer meni stvarno više nije do toga. Onda, francuski je super prošao, imala sam 37 bodova, i bila sam drugo mesto. Ipak, pošto maaaalo više volim engleski, odlučila sam se za njega (jer, da, magično smo svi prebačeni na gradsko). Onda je danas bilo opštinsko iz geografije za koje se, verovali ili ne, nisam uopšte spremala koliko za francuski na primer (imala sam možda 12 časova te nedelje pred takmičenje i stvarno ne znam kako sam i ostala zdrava pored toga). Iz geografije sam isto bila drugo mesto, tako da za dve nedelje idem na gradsko i iz nje. Uglavnom, iz svih tih razloga me nije bilo, a sada, ja stvarno ne smem da tvrdim da ću moći da pišem onim tempom kojim sam pisala u januaru. Sigurna sam da ću na leto uspeti da nadoknadim sve ovo, i iskreno se nadam da će proleće više početi i da ću konačno izaći iz kuće. Nadajmo se da će uskoro biti novih postova, a sad odoh da spavam, jer mi je samo san sada i potreban ☺ I obećavam da ću napisati konkretniji post od ovog, jer ovo je stvarno katastrofalan post (ne, ovako ne treba da se završi jedan post).