Sigurna sam da smo mi - sve ove 'jadne' duše koje su single i osećaju se zapostavljeno za Dan zaljubljenih, savršeno upućeni u to da je prošao 14. februar, dan koji je posvećen zaljubljenima. Iako je prošlo već tri dana, i dalje ostaje ono pitanje - 'Šta je ljubav ustvari?'.

Želim da dobro uradim kontrolni zadatak iz fizike. Želim da dobro uradim i kontrolni zadatak iz biologije. Želim da budem đak generacije i da upišem željenu srednju školu. Želim da upišem i fakultet koji tada budem htela. Želim da se bavim nekim poslom koji ću voleti, a koji će mi donositi prihode. Želim da u budućnosti nastavim sa svojim blogom i da bude još bolji. Želim...

Nije li ovo samo obična lista želja jedne četrnaestogodišnje devojčice? Zar ovo nisu snovi svakog od nas? I zar vam oni ponekad nisu dosadni? Iskreno, kada se malo dublje zapitam, želim li ja išta drugačije od svojih vršnjaka? Verovatno da ne želim. Svi mi koji smo odlični učenici želimo poprilično iste stvari. Svi mi, koji smo, zajedno sa školom, dobri i u blogovanju (ili staromodno rečeno pisanju), želimo iste stvari.

Ja, da ne želim ove stvari, verovatno bih bila loš đak i nikako se ne bih bavila školom, niti svojom budućnošću. I onda me to dovodi do pitanja - koje su želje takve dece? Nije njihov stil života pogrešan, već drugačiji. Onda to znači i da su njihove želje drugačije. Ali, koliko su one drugačije od mojih, sasvim dosadnih želja?

Nikako ne mogu da shvatim da li je dobro imati te sasvim obične želje. Je li dobro imati nekoliko želja koje su sasvim obične, ali vode do nekog visokog cilja, ili je ipak bolje imati male želje, koje dovode do sitnih zadovoljstava, poput nove majice?

Na kraju, kada bi neka sredina preovladala, možda je dobro imati oba, za svaki slučaj. Možda je dobro imati i dobre ocene, i novu majicu, i uspešan blog, i šetati se često. Možda je ustvari tajna u tome da imamo dve vrste želja koje ćemo da se trudimo da ispunimo, i koje će nas voditi kroz bližu i kroz dalju budućnost. I ja i dalje ne znam šta sam zapravo želela da kažem ovim postom, ali, možda mi treba samo malo odmora od svih ovih običnih, ali i dalje napornih želja, pa sam rešila da se kroz ovaj post i izjadam. Koje su vaše želje i da li se razlikuju od mojih?

Već je drugi mesec 2017. godine, i treći mesec zime. Od njegovih dvadeset i osam dana, već je prošlo sedam. A kada ode februar, znači i da uskoro odlazi i zima. Ipak, ja ovu zimu neću pamtiti po lošem vremenu i svemu onom lošem što sa njom dolazi, već po potpuno suprotnom.

Da me je ranije iko pitao da kažem zašto volim zimu, sigurno ne bih umela da nabrojim ovoliko razloga. Zima mi je samo odjednom postala podjednako drago doba, kao i proleće i leto, pa se nadam da ću uskoro zavoleti i jesen (iako ne vidim baš da će se to zaista ostvariti...). Nadam se da je i vama bilo lepo ove zime, taman da sa mnom podelite lepa iskustva i doživljaje ☺

Iako nisam dugo u blogosferi, mnogo sam se vezala za svoje koleginice-drugarice blogerke koje mi, što sam duže ovde, postaju sve draže. Otkako sam otvorila svoj instagram profil, pratim ih i na toj društvenoj mreži. One su ustvari potpuno obične osobe sa dva talenta koja ih povezuju - fotografija i pisanje. A ovo prvo se najbolje ispoljava na instagramu, gde možemo da zavirimo u duplo više fotografija nego što imaju na blogu, pošto se tih na blogu ne možemo zasititi koliko su lepe. Uživajte i obavezno zapratite njihove profile!