Mi ljudi uvek imamo neke ciljeve. Uvek težimo ka nečemu. Retko smo zadovljni. Verujemo samo u materijalno. Iako ga ne slavim, praznik koji smatram najlepšim od svih i sa najlepšom svrhom, za mene je Dan zahvalnosti. Dan kada svako kaže na čemu je zahvalan, šta je to što mu znači. Dan koji su ljudi posvetili onome što imaju, a ne onome što im je potrebno i što žele. Za mene je ipak svaki dan Dan zahvalnosti i mislim da je vredan jedan post o onome na čemu sam zahvalna (barem danas. jer to se stalno menja i to je potpuno u redu).

Ne znam jesam li skoro videla neki blog koji nije lepo uređen, a da nema manje od godinu dana. Ali, zato su, do jedno godinu dana starosti, blogovi uglavnom lošije urađeni. Verovatno zbog nedostatka sopstvenih ideja, ali i nesigurnosti, a možda i neznanja po pitanju ovog izuzetno lakog dizajna. Pola posla vam zapravo obavlja font, dok ono što dodate uz njega prolazi kao dopunjavanje praznog mesta na kreativan način. Za vas sam pripremila fontove koji će vaše čitaoce OBORITI sa nogu, a imate i direktne linkove na kojima ih možete preuzeti, tako da, poslužite se slobodno!

Sudeći po silnim komentarima i postovima, kao i intervjuima, ljudi su i dalje u nedoumici šta je ono nešto što neko mora da ima, kako bi postao poznat. U našoj blogosferi, nema mnogo blogerki koje su se zaista 'vinule do zvezda', jer ljudi prosto još uvek nisu upoznati sa onim što mi radimo. Ipak, viđala sam na raznim blogovima (poznatijim) koliko ljudi hvale njihove autorke (uglavnom) i pitaju se kako su uspele da postanu poznate. Međutim, tu ne postoji nikakav recept, već samo nekoliko pravila koja se moraju poštovati. Ljudi su ta pravila samo definisali kao ono nešto, jer to izgleda potpuno neosvojivo kada se gleda iz perspektive čitaoca. Ali, kada se izanalizira svaki blog, zapravo, svi oni na poprilično isti način funkcionišu:

 1. MNOGO KVALITETNOG SADRŽAJA

Iako se blogerke uglavnom zadržavaju na onome da ne treba previše pisati, ako nisu u pitanju kvalitetni postovi, to se ipak može posmatrati i iz ovog ugla, kada vi treba da pišete dosta, sa mnogo sadržaja, ali kvalitetno. Čitaoci će uvek obraćati pažnju i na vaše starije postove, ne bi li pronašli na vašem blogu ono što traže. Ako vi nemate kvalitetne teme u svojoj arhivi, čitalac će misliti i da će vam takvi biti i budući postovi.

 2. ŽELJA ZA USPEHOM

Svaka blogerka treba da zna zašto je uopšte stupila u blogosferu. Verujem da je tim poznatim blogerkama tolika želja za uspehom i donela slavu. Ipak, kada vi nemate želju za uspehom, suvišno je i govoriti o nekoj slavi.

 3. SOPSTVENI STIL

Bez obzira je li u pitanju modni, lifestyle, DIY, blog, bitno je da blogerka ima sopstveni stil koji i održava njen blog. Svaka poznata blogerka je po nečemu svom i prepoznatljiva, tako da se trudite da blog potpuno oslikava vas i vašu ličnost.

 4. POŠTOVANJE PREMA ČITAOCIMA

Zapravo, ovo je jedna od najtežih stvari. Imate po 1000 ljudi koji prate vaš blog, međutim, sigurna sam da je jako teško ispoštovati svakog od njih. Ipak, makar malo poštovanja prema čitaocima, je sasvim dovoljno da neko nastavi da čita vaš blog. Čitaoce, iako je to samo vaš blog, morate poštovati, jer i oni su zaslužni za to što ste ostvarili.

 5. IZGRAĐEN STAV

Da li ste ikada kod neke poznate blogerke videli da se vodi isključivo onim što joj neko kaže? Ako želite da se vaše mišljenje pročuje, morate imati svoj stav i svoje mišljenje, bez obzira na to šta drugi kažu ili misle.

I na kraju, želim da kažem da sam se baš pomučila kako bih uspela da zadovoljim ovu temu i dosta sam blogova prošla i iščitala, da bih na kraju došla do ovih pretpostavki (jer sebe ne smatram poznatom, pa to nikako nije iz prve ruke). Želim da se i ja potrudim oko ovoga, jer bih mnogo volela da budem poznata blogerka jednog dana, pa sam tako i došla na ideju da to što želim, ispunim podelim i sa vama.

Prednosti jednog marginalca je bila knjiga koju sam tražila po knjižarama baš dugo, ali, svaki put kada bih je tražila, ili je nije bilo, pa bih uzela neku drugu knjigu, ili bih bila neodlučna između nje i neke druge knjige. Ipak, odlučila sam čvrsto da ću kupiti ovu knjigu i da ni slučajno to neću odlagati za neki drugi put. I nikako se nisam prevarila. Kupila sam knjigu koja vredi više od svakog dinara koji sam za nju dala, a evo i čemu me je naučila:
1. Nikada ne smeš sebe kriviti za nešto što nisi mogao da sprečiš. Ja sam ovo često radila. Razmišljala sam o tome šta bi se dogodilo da sam nešto ipak sprečila, da sam nešto preduzela po tom pitanju. Ali, to je zapravo ono najgore što nam može ući u glavu. Ne, mi to ne bismo mogli da sprečimo, jer sve ono što se dogodi, rezultat je različitih događaja.

Jeste li se ikada zapitali - Odakle ljudima toliko slika na pinterestu sa citatima? Sigurno ne biste verovali da je većina citata od samo jedne osobe. Od jedne žene, koja, iako je prošlo par godina otkako je preminula, ipak nije ostavila ovaj svet. Nije nas ostavila same. Ovo je post koji je posvećen njoj. Mayi Angelou, ženi koja me, otkad znam za nju, svojim citatima gura napred, kao i mnoge ljude osim mene.


ONA JE REKLA:

1. Ljudi će zaboraviti šta si rekao, šta si uradio, ali nikada neće zaboraviti kako si učinio da se osećaju.
2. Ja se, kao para, i dalje uzdižem gore.
3. Može da me promeni ono što mi se dogodi, ali ne pristajem da budem zamenjena time.
4. Ništa ne može da priguši svetlo koje sija unutar nas.
5. Ovo je prelep dan. Nisam videla nijedan kao ovaj.
6. Možda si preživeo mnogo poraza, ali nikada ne smeš biti poražen.
7. Oproštaj je najlepši poklon koji možeš da daš sebi.
8. Oprosti sebi što nisi znao ono što nisi znao, a sada si naučio.
9. Svaki veliki cilj zahteva vreme.
10. Ljudi se ne menjaju, samo nam otkrivaju ko su.

Živela je teško. Roditelji su je samu, sa bratom, sa svega četiri godine, poslali vozom kod bake kako bi živeli tamo. Kasnije je živela kod oca, a onda i kod majke. Tada je, dok je živela sa mamom, bila silovana. Silovao je njen očuh, majčin dečko. Bavila se neuglednim poslovima, samo da bi preživela. I nije se stidela da o tome govori. To je bio deo njenog života. Ali je, bez obzira na to kroz šta je sve prošla, uspela da pronađe smisao svog života. Pisala je, plesala, pevala, motivisala ljude da nastave dalje. Pored svega što je preživela, nije posustala. Napustila nas je tiho, jedne noći, a pronašla je njena medicinska sestra. Ipak, iza sebe je ostavila ono što ljude i dalje privlači - odgovor na često pitanje kako nastaviti dalje? 

Ja se nadam da ste uživali, kao što sam i ja pišući ovaj post. Ovo sam sa vama podelila kako biste, ukoliko niste već znali, saznali ko je Maya Anglou i koliko je ona ustvari bila jaka osoba. Ona je primer pravog borca.

Osmeh nekog prolaznika, jednostavno volim te, zagrljaj, ulazak u topao dom, novi plus na aktivnost iz matematike... Male stvari? Jesu, strašno male, ali ipak bitne. Do skoro im skoro uopšte nisam poklanjala pažnju, čak su mi delovale i nepotrebno.

Ponekad je dovoljna samo jedna linija da se ukrsti sa drugom i potpuno joj promeni putanju.

Čitajući knjigu Multiverzum, koju sam sasvim slučajno našla na Sajmu knjiga (i kupila je za svega 100 dinara), došla sam do neverovatnih saznanja. Ideja da je sve ovo što se oko nas dešava samo jedna od mogućnosti mi je poznata, ali, duboko interesovanje za nju nikada nisam pokazivala. Zar je sve ovo oko nas SAMO JEDNA mogućnost? Da li nas to onda dovodi do konstatacije da stvarnosti, zapravo, nema?
Znam da se svi, tokom nekih lošijih situacija, ponekad zapitamo: ‚‚Da sam nešto uradio drugačije, možda se ovo ne bi ni desilo?''. Pa, sigurno je da su neke stvari koje uradimo u određenom trenutku indikatori onoga što će se tek, u nekom sledećem trenutku, dogoditi. Ova knjiga, koju sam u prethodnom pasusu pomenula, govori o dvoje šesnaestogodišnjaka - Aleks i Dženi. Njih dvoje žive na dve potpuno različite strane sveta, Dženi u Melburnu, a Aleks u Milanu. Ipak, oboje imaju moć telepatije i pomoću nje komuniciraju. A onda, kada ugovore sastanak, i Aleks pređe pola sveta kako bi upoznao Dženi, oni saznaju da ne žive u istim dimenzijama. U Aleksovoj dimenziji, Dženi je mrtva, dok je u Dženinoj Aleks neki drugi momak.

Ova knjiga me je potpuno oduševila. U njoj se prepliću naučna fantastika, kao i ljubavni žanr, dok sve što se u njoj dešava čitaoca tera da razmišlja o svemu što se oko njega događa. Da li je moguće da u nekoj dimenziji mi i ne postojimo? Da li je moguće da u nekoj drugoj dimenziji pripadamo drugom društvu, drugim ljudima, i da li je moguće da se ipak nešto odvija po našim idealnim planovima za ovu dimenziju, u nekoj drugoj? Iako ne mogu da dobijem odgovor na ova pitanja, sigurna sam da, ako je ova teorija o multiverzumu tačna, stvarnost, zapravo, i ne postoji. Jer, kako možemo biti sigurni da, samo zato što naš mozak ovo prihvata kao normalno, jeste i jedino realno i tačno?
Okej, znam da sam vas verovatno prestravila ovim pretpostavkama, ali, malo pretražite internet, i videćete da ova ideja zapravo postoji, a izneo je pre nekoliko godina Stiven Hoking. Ja bih bila i više nego srećna da znam nešto više o ovome, pošto je ovo mnogo široka tema, sa ipak, previše pretpostavki. Sigurna sam da sam vas malo začudila ovim postom, jer nikada nisam pisala na ovakve teme, pa mi recite - da li vam se dopao, kao i šta vi mislite o ovoj temi?

Prolazeći kroz neke čudne faze svog tinejdžerskog života, konačno sam se skrasila na jednom mestu. Dugo sam se bojala toga da ako pokušam da uradim nešto što nisam nikada ranije, da ću pogrešiti. Ipak, kako sam rešila da će ova godina biti posebna, onda bi trebalo da tokom nje radim posebne stvari. A ne postoje posebnije stvari od onih koje nikada nismo probali da uradimo. Sastavila sam to-do listu onih stvari koje nikada do sada nisam uradila, a ipak želim da im pružim šansu i konačno pokušam.

1. Napraviti projekat Kutija 365 mudrosti. Znam da ovo zvuči pomalo ludo, ali zapravo nije toliko. Imam jednu veoma specijalnu kutiju u kojoj držim neke svoje uspomene, pa želim da je ispunim sa 365 papirića na kojima ću napisati nešto što sam naučila određenog dana. Mislim da će biti vrlo zanimljivo čitati to 31. decembra ☺
2. Otići u Starbucks. Pošto je san svake devojke da ode u taj tumblr kafić (koji je mnogim ljudima u svetu u komšiluku. Ljubomorna sam na Odri...), čvrsto sam rešila da ću mamu naterati da odemo u Temišvar, koji će nam biti izuzetno blizu ako krenemo iz Novog Sada, u Julius, i konačno probam Starbucks čaj, a možda i kafu!
3. Pročitati neki klasik. Mislim da svi znaju koliko ja volim da čitam. Ali, nikada nisam čitala dalje od trilera i tinejdž knjiga, pa zato mislim da bi trebalo da se oprobam u ovom žanru. Ko zna, možda mi se dopadne ☺
4. Biti razredni organizator mature. Iako to i nije nešto što rade učenici, zaista želim da probam da organizujem maturu, na primer, izradim pozivnice za nastavnike i sedmake koji će doći na našu maturu (jer to nijedna generacija nije imala, jer ipak imaju velikog kreativca za organizatora, kojeg ni ne znaju da imaju xD)...
5. Svakome priznati šta mislim o njemu. Okej, zaista mislim da je ovo nešto jako teško za uraditi, ali mislim i da je prelep osećaj privući neke ljude sebi, ili ih, u većini slučajeva, odvući od sebe.
6. Oprobati se u ulozi privatnog profesora engleskog. Ljudi su obično skeptični po pitanju mog znanja, jer ipak nisam pravi profesor, međutim, Cambridgeovom diplomom mi se odobrava svako podučavanje engleskog jezika, učenicima koji nemaju znanje iznad ili na nivou mog. Tako da ću se oprobati u ovome i ostati istrajna, jer ću tim putem dobiti i novac, ali sam sigurna da će se i budućim učenicima dopasti časovi.
7. Naučiti početnički italijanski i u prvom polugodištu prve godine srednje škole nastaviti sa njim. Ja sam jedna od ljudi koji obožavaju da uče jezike u upoznaju nove kulture. Već sam počela sa online kursevima, a od septembra počinjem da idem na kurseve, pa ću i zvanično učiti tri strana jezika.
8. Obići SVAKU prodavnicu u BIGu za dva sata. Pošto često idem u BIG, mnogo vremena koje provedem u Novom Sadu, potrošim tamo. Ipak, tokom ove godine, želim da za dva sata obiđem svaku prodavnicu tamo i konačno se upoznam sa svakom od njih, jer u mnoge nikada nisam ušla ☺ 
9. Otići sa mamom na putovanje. Pošto su šanse skoro 90% da ću biti učenik generacije, to automatski znači da je to stvar koju treba proslaviti! Zato sam rešila da ću mamu povesti na putovanje sa mnom, a mislim da ću je nagovoriti da to budu Venecija ili Istanbul ☺
10. Pisati redovno i često na blogu. Iako zaista moram da priznam da sam redovna i poštujem vas, ne mogu da kažem i da pišem izuzetno često. Najviše postova mesečno je bilo 6-7 tokom prošle godine, što i nije za pohvalu, iako sam bila ubeđena da ih je bilo znatno više.

Verujem da svaki bloger treba da ima neke svoje standarde po kojima se učlanjuje u blogove i bira postove koje će čitati. Međutim, isto tako, po mom mišljenju, bloger mora da te standarde upotrebi i na svom blogu, da iz ugla iz kog posmatra druge, posmatra i sebe. Tako da ću ja sa vama da podelim neke svoje standarde prema kojim ocenjujem prvenstveno svoj blog, a onda i tuđe.

• Vesele teme. Mislim da ste upoznati sa tim da ja na tužne teme pišem kada sam u teškoj depresiji, a to se nijednom nije desilo, i prosto ne želim da moj, niti bilo čiji blog odiše negativnom energijom.
• Nimalo hvalisanja u postovima. Ja ne kažem da nije u redu pohvaliti se, ali hvalisati se i previše pisati o onome što imate je dosadno, a i pomalo stvara kompleks niže vrednosti.
• Prijateljski odnos sa čitaocima. Prvo što primetim u postovima je kako neko komunicira sa čitaocima. Ukoliko se tu vidi neki odnos sa distance, a ne pravi prijateljski, onda mi bude teško da čitam post od početka do kraja, jer prosto ne osećam konekciju. Zbog toga se trudim da vam se u postu maksimalno približim i sa vama razgovaram.
• Nimalo uzdizanja sebe kao nekoga ko je savršen. Pošto kroz postove prosto moramo da predstavljamo sebe kao ličnost, nikako ne dozvoljavam sebi da iko bude ljubomoran na mene, ili da pomisli kako sam savršena, jer niko nije savršen.
• Teme koje interesuju čitaoce.  Neke teme nam se možda učine interesantnim i nesvakidašnjim, međutim, dok pišemo, shvatimo da baš i nije tako. To je potpuno razumljivo i u redu, jer nekada i ne znamo najbolje da iskažemo nešto tako da bude interesantno. Dakle, kada pišem, maksimalno se trudim da teme interesuju i mene i čitaoce.
• 100% original. Iako me mnoge blogerke inspirišu da napišem postove na određene teme, a pogotovo Marsa i Dr Problem, trudim se da pišem originalne postove koji su samo moji. Isto to, takođe, očekujem i od drugih čije blogove posećujem.
• Mnogo uloženog truda. Bez obzira kako izgleda konačan izgled bloga i postova, ako vidim da se neko mnogo potrudio, znam da onda u buduće vredi čitati njegov blog.
• Kvalitetne fotografije. Blog, pored teksta, čine i lepe i kvalitetne fotografije. Čak i da nisu kvalitetne, bitno je da su vaše, a ne sa interneta i tuđe, jer svako uspeva spram svojih mogućnosti, ali svaka fotografija može biti kvalitetna, nebitno čime je fotografisana, a Marsine fotografije su pravi primer za to.
• Prijatan izgled bloga. Izgled mora biti kvalitetan i prijatan, bilo da ste početnik ili već iskusni bloger, i treba maksimalno da se trudite da bude uređen sa ukusom i da pažljivo birate kako će ispasti.