Ono što me zadivljuje ovih dana, jeste to da sve izgleda kao jedan tumblr profil. Sva ta atmosfera, lišće, sve te boje... Zaista, nešto fantastično! Prethodnih godina nisam volela jesen. Međutim, ove godine je potpuno drugačije. Sve je u toplim bojama, sve je tako magično, a i u svemu mogu da pronađem savršenu tumblr fotografiju. Međutim, još uvek nemam slika lišća, a ni prirode uopšte. Zapravo, baš se trudim da jednom nađem vremena i izađem iz kuće i fotografišem što više slika. 

Ali, ipak, koliko god da ne volim da slikam prirodu, obožavam da iz svog ormara vadim winter čarape i dukseve i fotografišem ih sa nekom lepom knjigom. Ovih dana se pogotovo trudim da slike budu toplih boja, kao i da kombinujem knjige sa odećom na nekakav tumblr način, tako da se i pored učenja ili groznog vremena nađe pokoja dobra zanimacija, a da ne uključuje prelistavanje instagrama i snapchata. 

 Ako bi neko želeo da imenuje najtumblrastičniju jesen do sada - to bi zasigurno bila ova. Bez obzira na to što imamo i previše gradiva u školi, to je sve toliko malo i nebitno spram svega ovoga. A najbolja fora koju sam dosad smislila je da skuvam sebi čaj, donesem nekakve čajne keksiće u dnevnu sobu i u sedam sati gledam Slagalicu. Bože, koliko to ume da me opusti! Nema veze što nemam pojma prve dve igre, ja to ipak gledam i planiram da se i sama prijavim jednog dana. Ne samo da mi ni kiša više ne smeta, već više i ne obraćam pažnju na nju. Nekako sam se pomirila da je vreme i za jesen i da je leto prebrzo prošlo... tako da sam potpuno opuštena. Na početku godine sam se zarekla da se neću nervirati ni oko čega. Za sada mi ide odlično.

 Izgleda da smo stigli do kraja ovog neverovatno čudnog posta. Mislila sam da će ovo zapravo imati neki određeni pravac, ali smo nekako stigli i do toga kako mi ide u školi. Nema veze, ionako bi trebalo da pišem više random postova ☺ Kako vi provodite ove jesenje dane?

 Koliko je kontradiktorno ono što sam napisala spram onoga što sam uradila. Pisala sam o neredovnosti, a juče nisam izbacila post. Dugujem vam objašnjenje. Ovako, ja sam prekjuče pisala dva i po sata jedan post, za koji sam i slike spremila, međutim, to jutro sam skontala da su slike u potpunosti mutne i ružne. Kako bih održala dobar kvalitet posta, nisam smela da dozvolim sebi da izbacim prosečan post sa ružnim slikama. Dakle, imam dobro objašnjenje ☺ Nego, ja pojma nisam imala šta da pišem, pa sam rešila da jednostavno pišem o svom životu. Random tema, a moj blog je ionako pre svega lifestyle, tako da - što da ne?

 Pa odakle početi? Iskreno, nemam pojma ☺ Toliko stvari mi se trenutno nalazi u glavi da nemam pojma ni sa čime da počnem, a ne o čemu da pišem. Osmi razred je toliko drugačiji od svih razreda, toliko da ne mogu da se načudim. Volim to što smo svi nekako zajedno, što nemamo toliko konflikata, svađa, a ni vređanja. Ali, u neku ruku, to je ono što me čini zbunjenom - nikada nismo bili takvi. To je znak da smo bili klinci, obična derišta, svako pojedinačno željno manje ili veće pažnje. Sada je sve potpuno drugačije. Nema toga da jedni druge vidimo kao rivale, ili kao bolje ili lošije od sebe, nego smo jednostavno svi isti. Pravo da vam kažem, strašno je interesantno. Nastavnici često kažu da im dođe da sami sebi opale šamar jer smo mirni pa vi vidite ☺ Inače, moj razred je godinama važio za najgori, tako da... ehhm, titula najboljeg razreda nam se pomalno smeši, ko zna koliko još možemo da se promenimo do juna? I neki mali iz petog razreda mi se nakačio, stalno dolazi do mene da me nešto pita, pokaže, a ja nemam pojma ni kako se zove. Neki mi kažu da je zaljubljen u mene, ali... o bože, nema šanse u skorijoj budučnosti, mali je za dve glave niži od mene... 

 Nije baš da učim redovno i da sam uvek 100% spremna za kontrolne, ali, nekako dobijem pet ili četiri. Svakako, nisam još uvek popravljala nijednu ocenu, a i mislim da mi zasad poprilično dobro ide ☺ Da li znate da nije moguće napraviti dobru sliku na narandžastoj podlozi? Interesantno je to da je moja soba u žutoj boji, a kuhinja u narandžastoj, baš super, zar ne? A ne znam baš ni šta da fotografišem, većina slika mi ispadne kriva, jer... ufff, ja svoju glavu očigledno držim krivo... 

 Takođe, ono što očajnički želim da popravim jeste deficit fotografija. Nemam nijednu fotografiju jeseni, jer uvek tražim neki izgovor. To je definitivno ono što želim da promenim, najmanje do početka sledećeg meseca. A ono što svi jedva čekamo jeste... Sajam knjiga! Ja definitivno dolazim, sastavila sam podugačku listu knjiga koje želim da kupim (bog zna hoću li imati dovoljno novca, mislim da mi račun otprilike iznosi 7.000, mama će doživeti šlog xD), a najbolje od svega je to što ću imati ČETIRI SATA da pokupujem ono što mi je potrebno. Rešila sam da ne kupujem nikakvu tešku literaturu, niti išta što se može naći u biblioteci, koja je, morate priznati, poprilično korisna kada nemate vremena da idete čak do knjižare. A najnovija rutina mi je ustajanje u pola sedam, odlazak u školu u sedam i dvadeset, odlazak iz škole u dvadeset pet do jedan, odmaranje, učenje, ručak, učenje i kasnije pisanje postova ili čitanje knjige. Baš sam se uklopila u raspored, tako da sam zadovoljna. Knjiga koju trenutno čitam je ‚‚Mi deca sa stanice Zoo'' i moram reći da je, po prvim stranama, knjiga FENOMENALNA. Ne mogu reći lepa, jer govori o zaista lošim stvarima koje se mogu svima nama dogoditi, ali je zato fantastična, i što je najvažnije, potpuno realna. Ali, više o njoj ćete moći da pročitate u nekom sledećem postu, pošto definitivno zaslužuje mesto u arhivi postova.

 Pa, to je sve za ovaj post. Konačno sam uradila neku vrstu mesečnog posta, što mi je izašlo iz navike, a mislim da to više i neću pisati jer je pomalo detinjasto. Dakle, nadam se da vam se svideo ovaj post, a uskoro ćemo se čitati u nekom drugom! ♥

 Primetila sam da su neke blogerke strašno neredovne. Priznajem, i ja sam bila jedna od njih, nisam se toliko davala u to da izbacujem postove na vreme, niste znali kada treba da očekujete postove... Ali, rešila sam da se promenim. Već pet meseci, potpuno redovno, na svakih pet dana, tačno u 10 sati ujutro, izlazi novi post. Nema izuzetaka, niti nemam ideje. Kakvo je moje mišljenje o onim blogerkama koje rade upravo suprotno, možete pročitati dole ☺

 Evo jedne sasvim česte situacije: neko ostavlja komentare po čitav dan, ostavlja svoj link u tim komentarima koje postavlja na svim blogovima koje ja čitam. Vidim da čitamo iste blogove, pomislim da smo slični, da možda u budućnosti možemo i da se združimo, pogledam komentare - svi su kilometarski, znači, čita post i piše o njemu - ne može biti samo follow for follow komentar. Uđem na blog i vidim: NIŠTA. Vidim razbacane postove, jedan iz 2015. drugi iz januara 2016. treći od juče i to je to. A u svakom postu - žao mi je što ne pišem, obećavam da ću pisati... Znate, mnogi od nas idu u školu, osmi su razred, imaju vannastavne aktivnosti, pomažu kod kuće, imaju probleme sa nekim predmetom, ali, ne žale se toliko. Niko ne voli blogerke koje daju samo obećanja, ali ih ne ispune, a onda se brane Pa ja pišem za sebe! Pa hmm, draga, ako pišeš za sebe, kuckaj u Wordu ili blog zatvori za javnost... Mislim, šta da čitam, stare postove, pošto nema novih? Ne kažem da treba da imate pritisak oko toga šta će drugi reći, već da jednostavno budete spremni na to da ako želite da neko čita vaše postove, morate pisati redovno. Jer, koliko vidim, nijednoj ‚‚većoj'' blogerki ta veličina nije došla iz nepisanja, već iz truda i redovnog pisanja. 

 Često kažu kada im neko predoči kakve su: Pa smišljam postove, to ne ide tek tako! Pa dobro, ali, ne verujem baš da samo smišljanje posta traje šest meseci. Mislim, ako ćemo realno, nije istina da svaka tema mora biti NEPRONAĐENA na drugim blogovima, već je pravilnije da učinimo neku neoriginalnu temu upečatljivom i primamljivom. Na primer, imala sam sličnu situaciju kada sam objavila The Throwback Tag. U komentarima su mi pisali kako sam napisala najoriginalniji post na tu temu, da je jedan od najsmešnijih postova i sl. A taj post možete naći na ama baš svakom blogu koji ima najmanje godinu dana, a takvih je more! Znači, ja sam uspela da pišem redovno, da napišem originalan post, na potpuno neoriginalnu temu. Nije nemoguće, vidite?

 Iskreno se nadam da se niste pronašli u ovom postu ☺ Ali, i ukoliko jeste, nije smak sveta. Prihvatite to da ste neredovni, da morate da se popravite i uzmite stvar u svoje ruke! Nemojte dozvoliti da vam 'Nemam vremena/inspiracije!' budu izgovori! Nadam se da vam se svideo post, jer, baaaš sam se pomučila oko teme (eh, eto, i ja sam postala kao ove neredovne ☺). Uživajte u vikendu ♥

 Ovih dana vlada panika u mojoj školi. Verujem da je tako i u ostalim, samo što ja ne osećam tu atmosferu kao nešto što svi osećaju. Bliži se tromesečje, ono vreme u kom nas nastavnici teraju da učimo stoput više nego tokom ‚‚normalnih'' dana, trpaju po tri kontrolna u jedan dan, i to svi iz najtežih predmeta: hemija, matematika, francuski; srpski, tehničko (ja ne znam kome su potrebne te gluposti u životu, ali ajde...), muzičko (tek ovo, bože sačuvaj)... Uglavnom, to toliko ume da smori čoveka, da ja ne umem da vam opišem koliko ne volim tromesečja. Da vam se požalim, ove godine ću morati da PEVAM za zaključnu iz muzičkog. Okej, znam ja da pevam na engleskom, ali niko meni ne traži Bruna Marsa, već, bože moj Sejdefu majka buđaše, kao da ću pevati sevdalinke tokom celog svog života. Pustimo da pevaju ljude koji to umeju, a nas ostale - pa nas ostavite na miru... Ali, hajde da se mi vratimo na temu posta... Kako pokupiti dobre ocene u školi pred tromesečje? Lako, a ja ovih dana praktikujem upravo ovo što vama danas savetujem!

1. Naučite lekciju i javite se da je odgovarate na sledećem času

Ako je vaša škola od onih u kojima rade nastavnici koji su UVEK spremni za neko pitanje, naučite da odgovarate lekcije koje ste radili na prošlim časovima. Tačno dve nedelje pred tromesečje se nakupi barem tri lekcije. Umesto da odgovarate tada tri, vi odgovarate malo pre njega, i imate barem jednu lekciju manje! Ništa lakše! Savladali ste prve dve, ostaje vam treća i spremni ste za kontrolni! Eto vam ih već dve ocene!

2. Pitajte ako ne razumete

Osim ako vam ne predaje neka babetina koje nema ni strpljenja ni živaca za ono što vas muči, naići ćete na pomoć. Mislim da smo već ustanovili da dopunska nije samo za loše učenike, tako da, uvek pitajte ako vam nešto nije jasno.

3. Ne preskačite fizičko

Okej, ovo nema baš toliko veze sa tematikom (zapravo ima, ali se tiče saveta za samo jedan predmet), ali, fizičko ne preskačite. Znam ja da smrde i podovi i svlačionice, i sve razumem, ali, ako preskačete fizičko, nastavnik vam se može popeti na glavu i... ma već znate sve. Ne preskačite fizičko, ponavljam.

4. Pokažite interesovanje za predmet i lekcije

Ne mislim da se ulizujete nastavniku ili da se naginjete ka njemu sa *ODUŠEVLJENIM* izrazom lica i brzo kao mašina izbacujete podatke i činjenice koje ste naučili, i da se silite da izgledate zainteresovanost, već... radite plakate u vezi neke lekcije, pišete referate, postavljate pitanja (koja su normalna i logična, a ne pitana samo radi reda)... Zapamtite, sve to donosi dobru ocenu koja će vam se isplatiti kad-tad, a osim toga, još bolje od svega je to da ćete dosta toga zapamtiti i samim tim i naučiti!

5. Iščitajte lekciju koju radite sledeći čas

Da ne dođe do zabune, kada kažem ‚‚iščitajte'', ne mislim da naučite lekciju unapred. Pogledajte šta radite sutra, pročitajte makar uvodne rečenice, ili skraćenu verziju, šemu lekcije, svejedno, ali, makar budite upoznati sa temom, jer, ko zna, verovatno će vam biti od pomoći, kako biste bili aktivni na času.

6. Budite aktivni u toku časa

Dakle, kada je u pitanju ponavljanje lekcija, uvek budite spremni na to da vam i pripremno odgovaranje može biti od pomoći za dobru ocenu. Kada znate odgovore na pitanja koja nastavnik postovalja, bolje ćete razumeti ono što će biti na testiranju, takođe, možete učestvovati i tako što ćete pročitati neki pasus, odgovoriti na neko pitanje, jednostavno, javljajte se. Ali, u toku SVIH časova, a ne samo jednog!

 Opet kažem, nemojte misliti da sam vam namestila ovo ili nešto slično. Sve je isprobano i radi savršeno! Za sada imam sve petice i nadam se da će tako i ostati. Mnoge predmete sam potpuno očistila, dok na nekima mora još puno da se radi, ali verujem da ću uspeti! Kako vama ide sa školom?