tag

The Throwback Tag | COLLAB

30.9.16

 Uff, otkad nisam radila neki baš kul tag? Ne mogu da verujem koliko sam vremena posvetila tematskim postovima, a izostavila svoju nesuđenu ljubav - tagove! Ali, više nemam vremena, niti razloga za iščuđavanje pošto je danas na redu upravo jedan zaista kul tag! A sada, kako ne bih dužila, prelazim na pitanja ☺

Koje godine si rođena?

- 2002. godine. Mnogi bi rekli kako je to daleko, ali ja zapravo mislim da je to veoma blizu, ali kada shvatim da imam skoro 14 godina, pomalo se uplašim i shvatim da sam već pomalo stara. Uh, kako će mi biti sa 30?

Da li imaš neke slike sebe kada si bila mala? Ako da, pokaži.

- Evo ih, ali uslikane slike iz foto-albuma. Šta reći, ja nemam nijednu svoju sliku u kompjuteru... Inače, nisam bila lepa beba...






3. Sa kojim tv serijama/emisijama si odrasla?

- Pa sad... Sunđer Bob, Jagodica Bobica, Majstor Bob, Čarobnica i Trg Pitalica, Winx, Pokemon, Mrljice, Starla, Nodi, Super Špijunke, Bratz, Mjau Mačkice... I naravno, Izzy, kvizovi na Happy-ju (da li je neko konstantno pokušavao da se javi u šou i besomučno plakao kada nije uspevao da dobije vezu...?). I, da ne zaboravim, Care Bears ♥

4. Šta si želela da postaneš, a da to još uvek želiš?

- Da vidimo... arheolog, paleontolog, političar, narodni poslanik (da, da...), prevodilac, turistički vodič, pisac, voditelj, doktorica, vaspitačica, balerina... Ali, ništa od toga me više ne drži ☺

5. Pokaži neki video kada si bila mala.

- Uff, ja nemam nijedan video jer su svi na onim famoznim kasetama, ali imam i neke diskove, međutim, ništa od toga ne mogu da prebacim na kompjuter, jer su diskovi oni za one praistorijske DVD plejere...

6. Koje igračke su ti bile omiljene?

- Paa, veelika lutka u obliku bebe Rozete iz My Little Ponyja, Željica iz Care Bearsa i moj plišani meda ☺ Još uvek imam kolekciju svojih plišanih igračaka ☺

7. Najsramotnija stvar (koje se sećaš) koju si uradila kao mala?

- Većina stvari koje sam ja radila su bile ili smešne ili čudne. Imam samo par sramotnih stvari, ali NAJSRAMOTNIJA jeste jedna grozna stvar koju sam uradila na moru. Ovakooo, to je bilo porodično letovanje sa ČITAVOM familijom u Crnoj Gori. Moja familija (tj. moja rođena tetka i dva ujaka) je oduvek bila pobunjenička, pa nikada nisu poštovali prekore moje mame da ne smeju da me uče ružnim stvarima. Međutim, jednom su od mame i tate tražili da me povedu da se kupam sa njima, a moji roditelji, kojima je očajnički bio potreban odmor, su me bez razmišljanja pustili. I tako su se oni kupali sa mnom dok nisam bila mami i tati na vidiku i, logično učili me da izgovaram psovke i kako da pokažem srednji prst... Posle su mi rekli kako srednji prst znači da hoću da naručim još hrane u restoranu i, naravno, ja sam to tako i shvatila. Posle smo se vratili u hotel na ručak i ja sam sedela sa mamom, tatom, tetkom i ujacima za stolom. Ubrzo je naišao konobar kada smo završili sa jelom da pokupi tanjire. Ja sam bila još malo gladna, pa sam mu (pošto sam zapamtila lekciju sa plaže) pokazala srednji prst i rekla mu: ‚‚Molim vas, mogu li dobiti još malo hrane?'', on se samo hladno nasmejao, a posle kada smo se vratili u sobu, dobila sam dooobre batine. Ali se kasnije saznalo ko je bio krivac za takav čin ☺ Tada sam imala oko 4 godine i uopšte nisam bila svesna šta sam uradila, ali danas... ajoooj...

8. Pročitaj nešto smešno što si napisala u vrtiću...

- Inače, ja uopšte nisam volela da pišem. Baba me je uglavnom kada sam išla u predškolsko učila slova, ali smo jednom, takođe u predškolskom, imali zadatak da nacrtamo jedno prevozno sredstvo koje leti i koje ‚‚ide'' po zemlji. Ja sam nacrtala avion i kamion, i, kako bih se pohvalila svojim ‚‚lepim'' pisanjem, ispod sam napisala ‚‚Avijon leti na nebu a kamijon vozi po zemlji''  Uff, to je bilo izloženo na tabli ispred sobe moje grupe, i logično, ljudi su se pitali kako dete profesora srpskog može da napiše avijon i kamijon...

9. Koje si pesme volela kada si bila mala?

- Zakleo se bumbar, Al' je lep ovaj svet, a naravno, bilo je tu i žešćih narodnjaka od mojih vaspitačica... poput, Zmije i žabe, Aspirina, stvarno, svega i svačega ☺

10. Smešna stvar koju si uradila kada si bila mala?

- Bilo ih je stvarno mnogo, ali evo jedna koje se najbolje sećam... Moja mama je otišla na posao i ostavila mog tatu sa mnom. Kako je tata došao strašno umoran sa posla, on je legao sa mnom, pokušajući da me uspava, ali je zaspao pre mene. Ja, zapravo, nisam ni spavala. Mislim da sam bila svesna da je on toliko umoran da će zaspati pre mene, pa sam se samo pravila da spavam. I onda, kada sam se uverila da ne može da se probudi koliko je čvrsto zaspao, otišla sam da se igram. Pošla sam u dnevnu sobu, ali sam zapela na tepih koji je malo bio izdignut i udarila ruku. Pošto su me naučili da se namažem kremom kada se povredim (misleći na posekotine i ogrebotine, ali ja sam to shvatila kao bilo šta što mi se dogodi), odmah sam se vratila u spavaću sobu i potražila kremu. Krema je stajala na komodi, odmah pored naše mini-linije. Uzela sam kremu, namazala mesto koje sam udarila, ali, mnogo mi se svideo miris kreme, pa sam pomislila kako bi bilo super da sve miriše na nju. Onda sam se bacila na posao, i izmazala radio, zvučnike, tatu, sebe, vrata... ma celu kuću! Na svu sreću, došla je moja tetka pre nego što sam izmazala krevet i prozore. Posle je mama saznala za to, mene je tata izgrdio, ali je on ipak prošao mnoooogo gore od mene ☺Verujte mi, bila sam nemoguća. 

11. Da li si sačuvala nešto specijalno iz detinjstva?

- Pa, nisam nešto sentimentalna, ali su nam uvek delili one fascikle sa radovima i crtežima, imam neku mačku, knjigu o dečjim pravima, dooosta slikovnica, bojanki, nekoliko sveščica, i naravno - OGROMNU policu posvećenu samo mojoj kolekciji igračaka ☺

12. Nešto čudno što si radila kao mala?

 - Pa, da vidimo... Pričala sama sa sobom, gađala ljude paradajzom (mislim, ne pravim, zamišljenim), crtala brkove mami i tati kada zaspe, lakirala nokte flomasterima, pevala na sav glas u restoranima, večito se družila sa tinejdžerima (jedno vreme sam mrzela svoje vršnjake), šta da vam kažem, čudak bila - čudak ostala...

13. Najstrašnija stvar koja ti se desila kada si bila mala?

 - Iskreno, nisam bila nekakva plašljivica... mada, ipak sam se setila nečega. Imala sam oko devet godina, i mislim da sam bila treći razred. Bila je zima, i to je bio neki početak februara, kada je ceo pločnik ispred škole bio zaleđen zbog snega koji je bio skoro do struka. Ja sam pošla prema ulazu u školu, a neki kreten koji ide sa mnom u razred je jedva dočekao da dođe da se kliže, i dok sam prilazila vratima, mahnula sam drugaricama i one stigle do mene. On je upravo pokušao da izvede osmicu (mislim, možete misliti koja maloumna osoba i sa koliko razvijenim mozgom može pokušavati osmicu na pločniku koji je metar sa metar?!) i zakačio je jednu drugaricu, koja je pala na drugu, a ta druga se srušila na mene. Na sreću, prošla sam samo sa nagnječenim mišićem pored lopatice, ali, opet, prvih par sekundi nisam mogla da dišem, i izgubila sam vazduh dok niko od odraslih nije ni prišao da pomogne, ni meni, a ni mojim drugaricama da ustanemo, nego smo tako jedna drugu podizale, što mi je zapravo bilo i strašnije od samog pada i udarca...

14. Da li se tebi ili uopšte u svetu nešto promenilo?

 - Hmm, osmi sam razred, porasla sam, zrelija sam, dobila sam sestru, shvatila neke vrlo bitne stvari, postala sam odgovornija, otvorila sam blog, imam divne čitaoce, i mi i svet se menjamo iz dana u dan, tako da, ne mogu vam baš sve nabrojati ☺

Pa, to su sva pitanja! I da, ne nominujem nikoga, neka ovaj tag uradi ko god to želi, znam kako je kada vas ispali neko koga ste nominovali... U svakom slučaju, ostanite nasmejani i uživajte ☺ Takođe, ovo je post sa Simonom Jovanović sa bloga Simona's Diary! Bila mi je čast da radim da sa njom radim collab i iskreno se nadam da ćemo još sarađivati ☺



Blogging Goal-List

25.9.16

  Primetila sam da blogerke, čim im se ukaže neka prilika, počnu da prave to-do, goal ili wish liste i objavljuju ih na blogu. Ja to nikada nisam radila. Ne zato što ne volim, već zato što mislim da ne moram da delim baš svaki segment svog života, po pitanju obaveza ili škole (koja je, takođe, obaveza) ili bilo čega drugog za šta mislim da nije potrebno da bude izloženo javnosti. Međutim, shvatila sam da sam uglavnom bila i previše opuštena što se tiče bloga. Zapravo, ne opuštena, već nekako nehajna. Pedeset čitalaca - sto čitalaca, hiljadu pregleda - trinaest hiljada pregleda, kvalitetni - nekvalitetni postovi... sve mi je to bilo slično, šta više, bilo mi je isto. Nije da se nisam trudila, već nisam brinula o nekim malim stvarima koje, istini za volju, mogu narušiti reputaciju i već uveliko poznatog bloga. Zato hoću da sa vama sada podelim goals-list koju sam danas sastavila i tiče se blogovanja na duže staze, tako da ni ciljevi nisu nešto mali i skromni.


  • Organizovanje giveawaya na blogu, neki bi rekli: Uh, ova ima 120+ čitalaca, a nijednom ih nije nagradila. Dobro, nisu ljudi baš toliko surovi, niti vi meni tražite giveaway, ali, opet, volela bih da ga jednom organizujem. I koliko god da pokušavam da vam pokupujem neke poklončiće, nikada ne stižem ili nemam dovoljno novca, a ne želim da ovo finansiraju moji roditelji, već da ovo finansiram sama.
  • Upoznavanje sa nekom blogerkom, iako sam se sa nekima od vas i dopisivala, i razmenjivala iskustva, nikada se nisam uživo upoznala sa nekim ko čita moj blog. Iskreno se nadam da ćete mi se javiti ako budete dolazili na SK, pošto ću biti tamo sigurno!
  • Promeniti URL adresu. Kako mi mnogo smeta ovo blogspot.com jer ne mogu svi da zapamte toliko dugačku adresu, planiram da jednog dana, kako bih zadržala reputaciju profesionalnog blogera koji drži do svog bloga, promenim URL adresu i dodam www i zadržim .com
  • UVEK sama sređivati izgled svog bloga. Poznate blogerke koje imaju dovoljno novca mogu da isfinansiraju osobu koja će dizajnirati izgled njihovog bloga i to, ako želite dobro odrađen posao, morate da platite čitavo bogatstvo ako želite da blog izgleda savršeno. Ni ja nemam blage veze oko mnogih stvari, ali naučiću. Znam da i dizajneri moraju nečim da se bave, ali, mislim da mogu sama da se snađem, pogotovo oko sopstvenog bloga.
  • Pisati svaki dan. Danas je neverovatno teško biti i originalan i redovan. Međutim, ovaj izazov neću prihvatati sve dok ne budem savršeno sigurna da imam i originalnost i vremena za pisanje postova svaki dan.
  • Pomagati početnicima. Nije li sjajan osećaj pomagati nekome i uraditi ono što tebi nije niko? Meni je očajnički bila potrebna pomoć na početku, međutim, niko nije nudio nikakvu pomoć (mada ni ja nisam pitala ☺) tako da je blog na početku izgledao katastrofalno. Dakle, ako nekome treba pomoć - neka mi se slobodno javi. 
  • Dobiti partnera na blogu. Razmišljam o tome da, kada moj blog dostigne neki veći uspeh, nađem sebi partnera kojem će pisanje na mom blogu donositi iskustvo u vođenju bloga, kao i pisanju. Međutim, još uvek je to samo ideja, tako da ćemo tek da vidimo ☺
  • Dobiti podršku od strane nekih većih kompanija. Ovo je takođe veliki zalogaj, pa se ne nadam previše, jer, sve u svoje vreme. Ne očekujte da će to biti wish liste, ili nešto sa kineskim sajtovima, već podrška srpskih kompanija koja bi mi donosila određene prihode, koji bi, naravno, bili preusmereni na finansiranje bloga. 
  • Što više collab postova. Pored pisanja samostalnih postova, uživam i u collab postovima. Lakše je u društvu, zar ne? Takođe, razmenimo pokojeg čitaoca, otkrijemo neke baš dobre blogove, tako da je i to jedno od lepših iskustava, koja zaista pomalo fale na mom blogu.
  • Pisati na nesvakidašnje teme. Na blogovima se stalno vrte jedne te iste teme. Mislim da bi nesvakidašnje teme i informacije doprinele jedinstvenosti mog bloga, a ono po čemu želim da moj blog bude prepoznatljiv je upravo jedinstvenost.
Pa, šta kažete? Nije dugačka, ali, mislim da je itekako zahtevna ☺ Iskreno se nadam da ću sve ove ciljeve jednog dana zaista ispuniti. Mislim da su ove želje moguće, ali samo ako se budem trudila dovoljno. Verujem da ću uspeti jer ništa nije nemoguće, tako da mi držite palčeve u daljem blogovanju, možda će nešto odavde biti čekirano već sledeće godine u ovo vreme ;)


Koji su vaši ciljevi po pitanju blogovanja?
 


morning

Nekoliko trikova koji će vam učiniti dan boljim :)

20.9.16

 Kao što sam i pomenula u nekom od prethodnih postova, ovih dana se polako ali sigurno navikavam na život učenika koji stalno idu u prepodnevnu smenu. Mogu slobodno reći da mi je za sada smrtno teško da ustajem rano svaki dan, ali, kao što sam rekla, ovo sve ima neverovatne prednosti u odnosu na one dane kada sam menjala smene. Čak sam pokupila i nekoliko trikova kako da mi dan počne lepše, bolje i kvalitetnije.

1. Jutarnja šetnja


Uglavnom se prošetam kada se sredim da mogu da kupim vodu ili žvake. Mnogo mi je lepo kada se šetam rano ujutro jer, nekako, kao da je svet drugačiji nego u toku dana. Niko i ništa se još nije razbudilo kako treba, sve je tiho, ne znam, meni to baš prija. Posle toga ne idem u školu kao zombi, već sam potpuno naviknuta na jutarnju atmosferu ☺


2. Bela kafa 


Mislim da već znate da ne volim pravu kafu ali da mi se njen miris mnogo dopada. Ona me malo i razbudi, pa sam spremnija i za školu, a svakako da mi tako i jutro lepše počinje, a mislim da je bela kafa tako tumblr plus miriše skoro kao prava kafa ☺


3. Svež vazduh i njegov miris


Mislim da ne grešim kada kažem da je vazduh mnogo svežiji kada je rano nego, na primer u podne. Nema ni toliko automobila, a ni ljudi kao u to vreme, pa je i vazduh samim tim čistiji. Savršeno za početak dana, zar ne?


4. Par stranica knjige koju trenutno čitate



To može biti i par redova. Zar to nije bolje nego proveravanje telefona čim otvorite oči? A taman ćete tako i oči navići na ono što vam ceo dan sledi, i to na mnogo zdraviji način.


5. Muzika koju volite


*moram, zaluđena sam ovim pesmama...*

Predivno je kada muzika koja vam se sviđa radi od ranog jutra. Neki naučnici tvrde i da ako nam dan počne pesmama koje nas čine srećnima, mi ćemo ih zapamtiti i pevati ih tokom dana i samim tim stimulisati mozak da luči hormon sreće (znam da ovo nije najpravilnije, ali nisam ja psihijatar, haha)

Daklee, ovo bi bilo sve i za ovaj post. Mislim da su ovo sjajni trikovi i da će vam definitivno biti od koristi. Ako ne verujete, slodobno probajte, garantujem uspeh ☺ Nadam se da vam se svideo post, a vi mi slobodno pišite vaše predloge ♥ 

all photos are mine




school

Kako doći do boljih ocena? #bts

15.9.16

 Znam da ima dosta dece koja se pitaju kako mi (misleći na nas odlične) uspevamo da dođemo do dobrih ocena. Verovatno dosta vas zna, i deli sa mnom mišljenje da nema nikakvih posebnih trikova koji bi nam pomogli da dođemo do dobre ocene. Iskreno, mislim da postoji samo pet-šest trikova za koje bi se dosta dece iznenadilo koliko su laki. U redu, jeste da su neki od njih prosto nezamislivi mnogima jer zahtevaju malo više truda, ali, ako zaista želite da se popravite i dobijate odlične ocene, slobodno pročitajte neke moje načine ☺

1. Lepe sveske

Pročitala sam negde skoro da nas lepe i ogranizovane sveske čine odgovornijima i koncentrisanijima na ono što piše u njima, a da nas neuredne i neorganizovane sveske samo odvraćaju od napisanog. Znam da je neverovatno teško imati sređenu svesku, zato, imam jednu ideju za vas. Ako postoji neki predmet koji vam ne ide i koji ne volite (a verovatno postoji, kod mene npr. biologija), kupite dve sveske. Jednu u kojoj ćete pisati na času, a drugu u koju ćete prepisati ono što ste na času čuli. Tako ćete se, dok budete lepo pisali i sređivali svesku, usredsrediti na to da zapamtite ono što ste već čuli i imaćete lepu svesku iz koje će vam biti mnogo lakše da učite.


2. Organizacija

Ja, lično, ne mogu da idem u školu neorganizovana, a kamoli da učim posle nje, takođe neorganizovana. Ovog puta sam kupila planer i sticky notes da vidim kako će mi to pomoći, tako da... Takođe, predlažem i dobru vremensku organizaciju, kao i da učite onda kada ste najodmorniji ☺

3. Prilagođavanje sebi

Ukoliko ne volite da učite za kontrolni posle škole, onda učite pre nje. Na primer, ako ste prepodnevna smena, a baš tog dana nemate trening. onda učite rano ujutru. Meni je mnogo lakše da učim sama, pored otvorenog prozora, čitajući (ja sam otprilike jedino dete koje ne uči naglas, šta ću, tako mi je lakše) u tišini. Mnogo mi prija i miris mirisnih svećica i neki topli napitak, i sa time odmah lakše učim. Probajte da sve prilagodite sebi jer ako vam nešto ne odgovara, onda vam i koncentracija i pamćenje nisu dobri.


4. Redovnost na časovima

Nemojte misliti da se možete izvući bez opravdanih časova, ili tako što nećete biti tu kada nastavnik pita ili daje kontrolni. Uostalom, i sami znate da će vam to doneti silne probleme, a ne dobro. Verovatno svi znate i da nastavnici imaju više poverenja u učenike koji su redovni na časovima i ne izbegavaju ocenjivanje, a da manje vole one koji rade suprotno ☺ Tako da, ako želite da vam se pruži prilika za popravljanje ocene, ili nešto drugo, onda budite redovni i nemojte bežati od proveravanja ;)

5. Pažljivo praćenje nastave

Naravno, niko od vas ne traži da sedite kao lutka i gledate u jednu tačku, nego da samo budete pažljivi na časovima. Dosta stvari nastavnik ispriča u toku časa, a nekada kaže i nešto što ne piše u knjizi. Možda vam neće biti od koristi na kontrolnom, ali, ko zna kada hoće. Preporučujem vam čak i da zapisujete neke stvari, možda se nastavniku i svidi ako na kontrolnom budete citirali neku njegovu rečenicu ☺

Pa, bila sam u pravu. Nema neke velike nauke u vezi ovoga. Samo da se trudite i sve će dobro proći. Probajte neke od ovih saveta, možda će vam pomoći, ali ne očekujte odmah posle prvog puta da će sve doći na svoje. Bitno je da se trudite tokom cele godine, a ne samo jedanput. To je to za ovaj post, a sledeći izlazi zaaa... tačno pet dana! Do tada slobodno komentarišite ovaj post ☺





morning

Zašto postati ranoranilac? #bts

10.9.16

 Uh, još jedna nedelja je skoro iza mene. U ovu godinu sam ušla baš polako i smireno, lepo i glatko. A iz nje ću za skoro deset meseci verovatno izaći neurotična, anksiozna i nervozna. Ali, šta je - tu je. Ne možemo ništa protiv toga da je škola zvanično tu (koliko ću ovo još ponavljati...), da obaveze opet počinju, da se budimo i ležemo u krevet misleći na obaveze. Nikada nisam bila ranoranilac niti sam volela kada me mama svim silama vuče iz kreveta (bar prvih par nedelja) kako bih ustala. A sada, kao za inat, su smislili da osmaci idu samo ujutro i to u 7:30. Što znači: ustajanje u 6:30. Mada, moram priznati, to i nije tako loše. Većinu stvari završim do 12:35, a uglavnom nemam sedmi čas (jer imam super nastavnicu građanskog), a i shvatila sam kakve su prednosti toga biti ranoranilac ☺

1. Lakše funkcionišem u školi

Dobro, neću lagati, to se ne vidi na prvom času, ali, ostali časovi - i te kako se vidi. Budim se svežija i mnogo naspavanija nego kada sam išla posle podne u školu. Verovatno mi je lakše i zato što sam sigurna da ću sve obaveze ispuniti brže od onda kada sam išla u 8:00 i u 14:00 ☺


2. Naspavana sam

Mislila sam da kada spavamo od 22:00h do 10:00h budemo odmorniji nego kada se probudimo četiri i po sata ranije SVAKI DAN. Ali, nisam bila u pravu. Naspavanija sam nego ikada pre, čak i kada sam ustajala pola sata - sat vremena ranije.

3. Napolju je prelepo

Najlepši je vazduh u sedam sati. Uglavnom je prohladno (barem tamo gde ja živim) i sunčano tokom septembra. Zapravo, mislim da ću uskoro prisustvovati izlascima sunca, a to će svakako biti neprocenjivi doživljaji ☺


4. Više se izmorim i lepše spavam

Primetila sam da ustajanje toliko rano mene sprečava da imam nesanice. Uglavnom mi je bilo vrlo teško da zaspim ranije, i često su me mučile nesanice. Ali, sada kada sam na nogama oko petnaest sati, nemam više tih problema ☺

5. Raspoloženija sam

Ranije mi nije uopšte bilo do zezanja ili buke kada se, na primer, probudim u osam ili devet ujutro, ili kada se malo uspavam jer znam da će mi celo veče proći u pokušaju da zaspim. Sada, kao što sam rekla, više nemam takvih problema i odmah sam raspoloženija.


6. Vikendi mi kvalitetnije prolaze

Iako mi je teže da ustanem vikendom u pola sedam ili sedam, i odspavam oko pola sata duže, vikendi mi kvalitetnije prolaze jer znam da kada ustanem rano imam vremena i za obaveze i za blog i uglavnom stignem da odradim više stvari nego ranijih godina ☺

Pa, to je to i za ovaj post ☺ Da, ipak postoji nešto lepo i kod ustajanja rano, pretpostavljam... Nadam se da vam se svideo post ☺ I izvinjavam se na ovim odvratnim slikama jer moj foto-aparat potpuno poludi kada nema dovoljno baterije. A i sutra odlazi na popravku i nadogradnju, tako da će biti još bolji ;)

Da li ste i vi ranoranilac ili više volite da spavate ‚‚do podne''?

books

Knjige koje sam pročitala tokom ove godine | COLLAB

5.9.16

 I posle dužeg vremena je na mom blogu na redu jedan collab post (ne računam onaj od 5.avgusta) ☺ Iskreno, jedva sam čekala neko osveženje na blogu. Današnji collab je sa dečkom sa bloga My BOOK CORNER. Obavezno se učlanite u njegov blog i pogledajte post koji je on napisao. Nikada nisam zapravo ceo jedan post posvetila knjigama koje sam pročitala, tako da je ovo novitet na blogu. Pa, spremni? Kreeenimo ☺

1. Čudo, R.H. Palasio


Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom.


Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje.



Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline.



Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. 


- Iskreno, ne znam šta bih mogla da kažem o ovoj knjizi kako bih je pravilno opisala. Izuzetno lagana, a tera na razmišljanje i suze. Bukvalno sam i plakala i smejala se svim stvarima koje su se dešavale malom Agiju. Nažalost, neverovatno je istinita. Ali, verujem da može da probudi svest kod dece koja čitaju ovu knjigu.

2. Poštene iluzije, Nora Roberts


Romansa, čarolija, hladnokrvna osveta… priča o ljubavi i intrigama koja povezuje tri decenije. Svet u kojem se prepliću strast i misterija, svet u kojem je sve iluzija...


Maksimilijan Nuvel svetski je poznat mađioničar, a njegova prelepa i tvrdoglava kćerka Roksana od oca je nasledila talenat ali i jednu vrlo neobičnu sklonost: oboje su neverovatno vešti kradljivci dragulja. Deo njihove porodice je i Luk Kalahan, zanosni mladić kojeg je Maks još davno usvojio. Roksi i Luk pridružuju se Maksu na sceni i izvode tačke od kojih zastaje dah, ali kada publika ne gleda, učestvuju u izvođenju podjednako komplikovanih krađa. Luk je prevarant, usamljenik, muškarac zbog kojeg žene drhte, ali i čovek koji će osvojiti Roksanino srce – iako se neprestano sukobljavaju, na kraju shvataju da su ludo zaljubljeni jedno u drugo. Međutim, Luka progoni strah da će prošlost dovesti u opasnost njegovu novu porodicu – na meti je hladnokrvnog Sema Vajata, koji se zarekao da će se osvetiti Nuvelovima. Mračne tajne koje krije mogle bi da sruše Roksaninu kulu od karata i razbiju joj sve iluzije… I njeno srce. 

- Knjiga koja se ne čita na brzinu. Knjiga koja me je ostavila bez daha. Knjiga za čijim likovima sam se toliko saživela da su mi nedostajali. Bila sam skeptična na početku. Ali, ova knjiga mi je zaustavljala dah i naterala me da živim život drugih ljudi. Da budem u koži Maksa, Roksane, Luka, Lili, Sema Vajata... svih ljudi čije je umove ova knjiga proučavala. Neverovatno stvarna, pokupila je moje najbolje utiske, i savetujem vam da je obavezno pročitate.

3. Kako biti Parižanka gde god da si, An Berest, Karolin de Megre, Odri Duan, Sofi Mas


Ljubav, stil i loše navike.

Knjiga koja će vas zabaviti i nasmejati dok budete hrabro i slobodno koračale u cipelama prave Parižanke i otkrivale koliko ste i same cool.

Četiri uspešne i izuzetne Francuskinje konačno nam objašnjavaju kako je to biti Parižanka: kako se oblače, zabavljaju i zbog čega su autentične. 

- Knjiga me i nije mnogo oduševila, samim tim što i nije prava knjiga. Pre bih je nazvala vodičem ili uputsvom, ali je vrlo realna, samo, ne bih je preporučila onima koji nisu zainteresovani za knjigu bez radnje. Ovo je knjiga koja definitivno razbija monotoniju romana, ali... za nešto više od knjige za plažu nije. Kreativno napisana, ali ne u mom stilu. Osrednja.

4. Eleonora & Park, Rejnbou Rauel


Ovo je priča o dvoje buntovnika, Eleonori i Parku, čiji putevi su se ukrstili na čudesan način. Oboje veoma dobro znaju da prva ljubav nikad ne traje večno, ali su dovoljno hrabri i očajni da ipak pokušaju da to i ostvare. Kada Eleonora bude srela Parka, i mi se susrećemo s našim prvim ljubavima i svim teškoćama koje one donose. Ovo je roman o tinejdžerima, ali tema je toliko univerzalna da će svako ko je išao u srednju školu moći da se poistoveti sa našim junacima.


Eleonora je nova u kraju, njena razbarušena riđa kosa i pocepana odeća nimalo joj ne pomažu da se uklopi u novu sredinu. Parka će sresti u školskom autobusu. Iako sede zajedno, nikada ne progovaraju ni reč, sve dok Park ne primeti da Eleonora krišom viri u stripove koje je stalno čitao, odudarajući tako od ostalih dečaka opsednutih sportom. Vremenom, stripove okreće sve više ka njoj kako bi i ona mogla da ih čita. Tako počinje njihova ljubavna priča.



Polako, veza Eleonore i Parka se razvija, jedno drugom prave kompilacije na kasetama (radnja je smeštena u jednoj školskoj godini, 1986), raspravljaju o herojima iz X-mena, sve dok ne shvate da im je vožnja u školskom autobusu omiljeni deo dana. Ipak, stvari nisu tako jednostavne: Eleonoru maltretiraju druga deca u školi, a kod kuće je čeka još teža situacija u porodici. Parkovim roditeljima se u početku i ne sviđa njegova čudnjikava devojka.



Ovo je priča o dvoje ljudi koji se bezgranično vole i koji veruju da mogu prevazići sve prepreke koje im stoje na putu ka sreći.



Po ovoj knjizi snima se film u produkciji DreamWorksa. Ekipa koja je zaslužna za filmove kao što su Đavo nosi Pradu i Dnevnik jednog šonjavka, sada radi i na ovom projektu. 


- Ovo je priča koja mi je pomogla da shvatim neke stvari i prihvatim svoje nedostatke. Neverovatna priča koja ostavlja bez daha. Jedva čekam film, a pre nego što osvane i na filmskom platnu, trk u knjižaru da kupite ovaj prelepi roman!

5. Ana i francuski poljubac, Stefani Perkins


Slatka priča o sazrevanju.

Ana bi trebalo da pođe u četvrti razred srednje škole u rodnoj Atlanti, gde ima prijatelje s kojima je nerazdvojna, dobar posao i slatkog kolegu s kojim je nešto taman počelo da se kuva. Onda je otac je šalje u internat u Parizu, što je užasava jer se nikad nije odvajala od porodice, a i ne zna francuski. Uverena je da se neće snaći sama u nepoznatom gradu.

Tamo, međutim, brzo stiče nove zanimljive prijatelje i polako se navikava na život daleko od kuće. Muči je samo jedan novi drug ‒ počinje da se zaljubljuje u njega iako on ima devojku. Čini joj se da ni on nije ravnodušan iako ne pokazuje želju da raskine s devojkom. U prijateljstvo im se ušunja napetost, a nijedno ne zna kako da se postavi u tim uslovima. Kao da to nije dovoljno, oboje imaju porodične probleme koji im ne daju mira. 

Anina godina u najromantičnijem gradu na svetu bliži se kraju. Hoće li konačno doživeti dugoočekivani francuski poljubac? 

- Priča je, kao što je napisano, slatka. Ima neki šarm, veoma lako se čita, a radnja joj nije komplikovana. Doduše, nije ostavila prevelik utisak na mene, ali je dovoljno dobra da se sećam ključnih stvari. Knjigu sam pročitala bukvalno za dve noći, i to za vreme škole. Tako da, mislim da je sjajna za čitanje, pogotovo kada vam je potrebna knjiga i odmor, a nemate mnogo vremena.

6. Romeo i Julija, Vilijem Šekspir


Jedno od najpoznatijih Šekspirovih dela, o čuvenoj tragičnoj ljubavi između dvoje mladih ljudi, Romea i Julije. Radnja se odvija u malom italijanskom gradu, Veroni, gde dve ugledne porodice, Montegi i Kapuleti, žive u svađi. Zaplet nastaje kada se Romeo Montegi i Julija Kapuleti zaljubljuju jedno u drugo, bez predrasuda i ograničenja. Ova Šekspirova drama je jedna od najprevođenijih i najizvođenijih ikada – tragedija čiji je uzrok nerazumna mržnja, koja je nametnula granice istinskoj i čistoj ljubavi. 

- ‚‚Romea i Juliju'' sam pročitala za dva dana, bukvalno. Međutim, potrebno vam je mnogo koncentracije jer je knjiga napisana na vrlo komplikovan način. Ali, neću se pohvaliti time da sam sve razumela - kao što i nisam. Shvatila sam neke ključne stvari, a to je da su se porodice pomirile nad grobovima svoje dece, da su iz neke gluposti koja se dogodila stotinama godina ranije izazvali njihovu smrt... Inače, mislim da nije baš normalno davati ovo u prvom razredu srednje kao lektiru, jer, po mom mišljenju, sasvim je u redu ovo staviti jedno dve ili tri godine kasnije, jer, ne verujem da veći broj dece može da je razume.

7. Šalu na stranu, Nik Hornbi



Ljubav treba da bude odvažna, jer u protivnom sasvim sigurno gubite: muškarac koji ne može da kaže ženi da je voli, po samoj prirodi stvari, te žene nije ni dostojan.
Barbara je rešila da ostvari svoje snove. Zanosna plavuša odbila je krunu na takmičenju lepote u Blekpulu i zaputila se u London da se okuša u onome što je oduvek želela: svetu komedije. Ostavlja iza sebe Barbaru i sve što ona predstavlja,  a na scenu stupa neodoljiva Sofi Stro. 
Dobivši priliku da sarađuje sa scenaristima i producentom kojima se divi, Sofi postaje njihova glavna zvezda i inspiracija, a serija na kojoj rade postiže neslućen uspeh. Dok publika ispred malih ekrana uživa u njihovim duhovitim opaskama, ekipa se neizmerno zabavlja i pošto se kamere isključe. Glumački par Sofi i Klajv, scenaristi Toni i Bil i producent Denis postaju poput porodice, ali stvarni život ubrzo sve više počinje da se prepliće sa redovima scenarija… 
Pronicljiv i neizmerno zabavan, novi roman velikog Nika Hornbija predstavlja prazni spoj onoga po čemu je autor prepoznatljiv: nesavršenih likova koje ne možete da ne zavolite i originalne priče koja oduševljava jednostavnošću, a istovremeno vas primorava da se zamislite i prepoznate sebe u njoj.

- Iskreno? Grozno. Najgora knjiga koju sam ikada čitala. Ima neku preporuku, ali... ništa. Bukvalno, nema ništa. Rasuto na sve strane, nema radnje, misli, samo napisane reči, ali one - one jednostavno nemaju značenje. Napisano bez ikakve strasti. Neverovatno dosadno, sa toliko nepotrebnih detalja. Nisam zadovoljna. Ako hoćete da je čitate, onda je uzmite u biblioteci, pošto ne vredi davati 720 dinara na ovako loš vikend-roman, čijih se deset strana pročita za otprilike pet minuta... Na svu sreću, ja sam je pozajmila iz biblioteke. A i pisca u rezimeu nazivaju velikim a koga god da sam pitala, niko nikada nije čuo za njega...

8. Pali anđeo, Nora Roberts

*i ovu knjigu sam uzela iz biblioteke, ali sam je vratila, pa više nije kod mene, tako da nisam mogla da je slikam lepo*

Istražujući divljinu netaknute prirode i misterije ljubavi, zločina i ludila, Nora Roberts uvući će nas u strastveni svet svog novog romana.
Kao jedina koja je preživela masovno ubistvo u Bostonu, Ris Gilmor očajnički se bori sa košmarima i napadima panike. Posle dve godine lutanja, skrašava se u Anđeoskoj pesnici, u Vajomingu – bar privremeno – i prihvata posao u lokalnom restoranu. Jednog dana, planinareći po lokalnim obroncima i diveći se prirodi, ugleda muškarca i ženu sa druge strane reke. Svađaju se. Tuku se. Iznenada, njegove ruke su oko njenog vrata...
Malo niže na istoj stazi, osorni samotnjak Brodi uživa u trenutku samoće. Ali kada Ris dotrči do njega i ispriča mu šta je videla, muškarac i žena su nestali. I kada policija prečešlja mesto na kojem je Ris videla ubistvo, ne nalazi ništa. Nema znakova borbe. Ni sveže ulegnute zemlje. Ni tragova automobilskih guma.
I niko u Anđeoskoj pesnici joj ne veruje. Uostalom, Ris je nova u gradu i ima reputaciju neurotične i preosetljive – pa čak i neuračunljive. Možda je vreme da sedne u kola i nastavi da beži.
Ipak, ona zna da u Anđeoskoj pesnici postoji ubica i jedini koji joj veruje je Brodi, uprkos egoističnoj želji da je zadrži pored sebe. Ris sada mora da pokloni svoje poverenje Brodiju – kao i samoj sebi – kako bi ubicu razotkrili pre nego što bude kasno.
Knjiga je... uh. Knjiga je sjajan triler. Ali, dovela me je do ludila tim misterijama, zapletima i zločinima. Toliko realna, istinita, ono što bi pravi triler i trebalo da poseduje. I dalje me malo plaši sve što se dešavalo u knjizi, ali valjda je to i poenta. Knjiga je ostavila neverovatno jak utisak na mene, jedno triput sam već sanjala radnju. Tople preporuke za ljubitelje trilera!

Paa, nadam se da vam se svideo post ☺ Ovako nešto stvarno nikada nisam pisala na blogu, tako da sam se baaš zabavila ☺ I OBAVEZNO pročitajte post kod dečka sa kojim sam sarađivala pošto je sjajan!