Danas je utorak i ovo je prvi #InspiringTuesday post. Ovo će biti postovi na temu verovanja u sebe i svoje unutrašnje moći. Znam, ovo izgleda kao jedna patetična rečenica nekog astrologa, ali verujte mi, meni je pomogla.

-Izabrala sam ovu temu za danas jer neki ljudi jednostavno ne veruju u ispunjenje snova. To je zato što su nekad pokušali da ih ostvare a onda se dogodio splet nekih događaja i nije sve išlo tako glatko kao što su zamišljali. Onda su izgubili veru u snove ali i, pre svega, u sebe.

-Sećam se kako sam ja pokušavala da ispunim svoje snove. Odlučila bih šta želim, radila na tome, i jednostavno to i dobila. A onda, usledio je jedan pad. Samo posle jednog pada i preko 100 uspona, ja sam se loše osećala. Zato što su mi se svi snovi lako ostvarivali. Nisam osetila bol koji dolazi pri padu, jer ga nisam ni imala. A onda, posle tog pada, nisam se usuđivala da poželim nešto veliko. Bila sam uplašena. Bojala sam se ishoda, da ću opet povrediti sama sebe velikim očekivanjima.

- Jednog dana, poželela sam nešto jako veliko. Prvi put posle više meseci. Ali bila sam plašljiva. Verovala sam da ću opet pasti i opet biti povređena. Posle malo razmišljanja rekla sam sebi: "Ako se ne potrudiš i ne rizikuješ nikad nećeš videti šta može da se desi. Možeš da očajavaš ali onda nikad nećeš postići ono što želiš!"

Pošto sam ja plan girl, za sve imam plan. I za ovo sam ga imala i već sutradan je sve išlo po planu. Pet dana posle toga dogodio se prvi pad. Htela sam da odustanem, ali nisam imala srca. Jednostavno nisam mogla. I dobro sam postupila. Posle toga bilo je toliko lepih momenata, koji su mi dali do znanja da čuda postoje. I naravno, bilo je padova, bilo je suza, posustajanja ali je to sve posle nekog vremena izbledelo i ostala su samo sećanja na lepa dešavanja. Bilo je mnogo suza, mislila sam da odustanem, jednostavno jedan od događaja bila je samo igra sudbine, i jednostavno još jedna lekcija da treba uživati u svemu što imamo jer to gradimo mesecima, godinama, a može da se sruši u sekundi. Ubrzo sam počela da uživam, jer je sve to moglo u nekoliko nedelja da se sruši. Posle skoro sedam meseci od starta, bila sam jedan dan daleko od cilja. Osećala sam se čudno. To je bio dalek put, a sutradan, san mi se ostvario, desilo se to baš na moj rođendan. Prešla sam mnogo, osetila uzbuđenje i radost svaki put kada bih prešla sve ono što sam poželela. To je bio neopisiv osećaj sreće, i u njemu sam istinski, od srca, uživala. Danas, ovo što sam uradila, ot ara mi mnoga vrata.



Nadam se da će nekom ovaj post pomoći. Znam da mnogi ne veruju u svoje snove, ali iz sopstvenog iskustva znam da sam upravu.

-Vaši snovi su kao cveće, ako ga ne zalivate i ne negujete, uvenuće.